25. Apr 2012
“Izum (a!) mrežastih ženskih carapa
zauzima važno mesto u globalnom (bljah)
polju mode i dan-danas.”
..onaj neki sajt gde ima i ovakvih likova
OK, jedino smisleno must have je samo ono koje je ukratko definisala Medunarodna organizacija rada (ILO) još davne 1976. godine: hrana (i voda), sklonište (shelter) i odeca (i obuca). To su nazvali basic needs, osnovne potrebe, iliti must have, takoreci..
Oni koji imaju utisak da smo nekud odmakli za ovih par hiljada godina raznih civilizacija must have listu proširuju higijenskim uslovima, obrazovanjem i zdravstvenom zaštitom. Žene, one neke, zaborave da pomenu bilo koji od gornjih must have pojmova. I ne samo to..
Žene, te neke, svake sezone imaju nešto drugo must have, uz retke izuzetke koji se smatraju za must have na nekoj apstraktnoj, must have forever, listi.
Ovih nedelja vidam, na primer, neuobicajen broj mrežastih carapa.. Smeštene su, uglavnom, izmedu nekakvih cipela i dugih pantalona, svih vrsta, i cipela i pantalona. Tako okovane, imaju taman toliko rupica da se ne bi mogle odigrati tri poštene partije iks-oksa, a kamoli neki lagani sudoku.
I, palo mi na pamet, da je negde neko ovog proleca njih turio na novosezonsku must have listu za 2012-u. Nisam našao taj tekst, ali sam, u nekom starom, našao recenicu na vrhu koju i nisam nikada morao da procitam (teret saznanja da ona postoji preneh malko i na vas.
U nekakvim regularnim uslovima, mrežaste carape u realnom svetu ponekad se srecu u prednjem delu zglobnog autobusa GSP-a ili izmedu klompe i belog mantila medicinskog osoblja u cekaonicama zdravstvenih ustanova. I obraduješ im se.
Ovih nedelja se ne obradavam mrežastim carapama. Zbog te misli o must have listi. Cim nešto dode na must have listu žene, te neke, nose ga po navici, po izmišljenom nagonu, pod obavezno, moš misliti. To je dosadno.
Kad se nade na must have listi pocne da ga nosi i debelo i mutavo, i sve to nekako bude.. pa, baš tako.. dosadno. Pre su to, nešto, nosile one koje vole, a cim se to, nešto, bilo šta, nade na listi, must have, tada ga nose i one koje ne vole ništa.
Malo je stvari dosadno toliko, i tako, kao što je dosadna žena koja ne voli ništa, onako, muški. Ne kao voli-voli, nego kao stoji iza tog, neceg, kao radi nešto, za to, nešto.
I, malo toga može da mi ubije pojam, želju, lepo, u meni, kao ono kad nešto lepo, nama lepo, dospe na vašu must have listu, vas, tih nekih. Tek tada, pred masovnošcu, štikli, na primer, ili onih špicastih cizama, tresne me ono što ucim od malena, i sada, kao, znam, al me opet tresne, iznova: vama, tim nekim, seksualnost je negde drugde, negde, gde niceg drugog nema, nego vaša, tih nekih vas, seksualnost, lebdi u praznom prostoru, sama sebi dovoljna.
To pogrešno poimanje, to mlitavo igranje sa našim vizuelnim arhetipovima, dovodi do apsurda da je, na primer, to mrežasto, jednog leta kurvinsko, a šest meseci kasnije, must have, i fensi, i tekovina civilizacije, i seksi i blisko, kao da ste, vi, neke, u mrežastom odrastale.
Onda se dešava i taj apsurd, da ga, to mrežasto, nosite, vi neke, ispod pantalona, na poso, od 8 do 4, od 9 do 5, onih pogrešnih 8 i 4, i pogrešnih 9 i 5. Onda se dešava i taj apsurd da, to, mrežasto, nosite, vi neke, sa hula-hop nastavkom, ili tek do pola potkolenice, na svakoj nozi, po jedno, Potemkinovo selo.
I sve mi je to toliko apsurdno da cak više i ne zastajem, više ni onog, jednog trena, u sebi, ne zanemim, usput, dok cekiram BusPlus, kad vidim kako, vi neke, i dalje vukljate sasvim razgažene Ugz nožne vrecice, i gazite im po onom, necem, što su nekada bili zidovi pete, dok donovi gaze, zajedno sa stopalima, vas, nekih, pored, korak po korak.
Pada mi na pamet, u poluvremenu, kako bi to bilo lepo, kada biste vi, neke, imale, kao, nešto, što volite da vidite, i kao, loži vas, kada biste vi, neke, uopšte imale nešto, kao, što vas loži. I onda mi to, kao, svi, da nosimo, i pritom, da odbijamo da prihvatimo bilo kakvu pomisao o tome da smo svesni da vas ložimo, nego tako, tek tako, na sebi vukljamo. Pa da vidite kako je to!
P.S. Hvala svima onima koje nisu cekale da mrežaste dospeju na must have liste nego su ih nosile, svojima, i svima nama, u autobusima i cekaonicama.
sKomentari